UVODE SE CRNE LISTE PONUĐAČA

Firme koje su loše obavile posao koji je plaćen novcem iz državne kase ubuduće neće moći da učestvuju u nadmetanju za ugovaranje javne nabavke. To je jedna od najznačajnijih predloženih novina u novom Zakonu o javnim nabavkama, koje je pripremilo Ministarstvo finansija Srbije.

"Očekujemo da Vlada Srbije do kraja oktobra usvoji Predlog zakona o javnim nabavkama, a da zakon u Skupštini bude izglasan do kraja novembra. Primena novih zakonskih rešenja, kako je predloženo, počela bi dva meseca nakon usvajanja", najavio je u izjavi za Betu državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Prvi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji počeo je da se primenjuje sredinom 2002. godine, a izmenjen je 2004. godine. U praksi je potvrđeno da se zbog nedorečenosti propisa javne nabavke ugovaraju i sa onim ponuđačima koji u ranijim poslovima sa korisnicima budžeta nisu ispunjavali ugovorene obaveze ili su loše obavili posao i isporučili nekvalitetnu robu. Zbog toga će novim zakonom o javnim nabavkama, praktično biti uvedena crna lista ponuđača.

"Naručioci su tražili da se zaštite od nesavesnih ponuđača i to je rešeno tako što će javno biti objavljene negativne reference ponuđača. Na taj način naručioci će imati opravdanje da odbiju nekorektne ponuđače sa obrazloženjem da poslovanje sa njima može da ih dovede u nezavidnu situaciju", ističe Ilić.

Direktor Uprave za javne nabavke Srbije Predrag Jovanović je za "Argus" rekao da je to dobro rešenje, koje se primenjuje i u drugim zemljama.

"Strana iskustva, takođe, pokazuju da je takvo rešenje opravdano, kako bi se sprečile zloupotrebe od strane ponuđača. Tako slovenački Zakon o javnim nabavkama predviđa mogućnost da ponuđač koji nije ispunjavao ugovorne obaveze prema naručiocima u periodu od tri godine pre raspisivanja javne nabavke, može da bude isključen iz postupka javne nabavke. Istovremeno je nužno jasno i precizno propisom odrediti koje će dokaze o nesavesnom izvršavanju posla naručioci moći da koriste kao razlog za odbijanje ponuđača. Tako bi se sprečila zloupotreba od strane naručilaca u smislu da diskriminišu ponuđače iz neopravdanog razloga", rekao je Jovanović.

Tom, kao i drugim novinama u Nacrtu zakona o javnim nabavkama, otklanjaju se, prema njegovim rečima, slabosti prethodnih propisa koji regulišu tu oblast, a ujedno se usklađuju sa evropskim direktivama i standardima.

"Sistemskim uređenjem javnih nabavki, država ne prati samo formalno-pravni aspekt ispunjavanja zakonskih normi u postupcima javnih nabavki, već i privredni, ekonomski, demografski i socijalni aspekt, kao i ekološki efekat, što se evropskim direktivama posebno naglašava. Zato ovu oblast treba razumeti šire nego samo s aspekta načela formalne ispravnosti. Ona mora obezbediti, kao svoj krajnji rezultat, ostvarivanje ekonomičnosti, lojalne konkurencije, zabrane diskriminacije i značajan stepen integriteta, kao negacije podmitljivosti, pristrasnosti i neetičkog odnosa u postupcima dodele javnih nabavki", ukazao je Jovanović.

Besplatna oglasna tabla

"Ono što je važno, pođednako kao i dobar zakon, jesu institucije i ljudi koji ga primenjuju. Ukoliko su institucije slabe, a ljudi nemotivisani da se brinu o ostvarivanju ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki, imaćemo situaciju da je formalno sve u redu i u skladu sa evropskim normama, ali bez rezultata u praksi. Evropske institucije zadužene za ocenjivanje ispunjenosti uslova za članstvo u EU, svoju pažnju usmeravaju pre svega ka osposobljenosti institucija i ljudi koji propise primenjuju i utvrđivanju kakvi se efekti ostvaruju u realnoj sferi. Stoga će napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama u sve većoj meri zavisiti od realnih promena, uz jasno izraženu odgovornost države da obezbedi uslove da se ovakve pozitivne promene dese", istakao je Jovanović.

Jedna od predloženih novina je i obaveza naručioca da javne pozive ponuđačima objavljuje na sajtu Uprave za javne nabavke. Time se, kako je rekao Ilić, korisnicima budžeta nameće zakonska obaveza da donose plan javnih nabavki i da ga stave ga na uvid javnosti.

"Cilj je da se, jačanjem transparentnosti, smanje mogućnosti za zloupotrebe u postupcima javnih nabavki, a posebno onim koje karakteriše ograničena transparentnost. To može da se postigne postavljanjem specijalizovanog portala za javne nabavke pri Upravi za javne nabavke, na kome bi se besplatno objavljivali javni pozivi i sva obaveštenja vezana za postupke javnih nabavki", ocenio je Jovanović.

Pored jačanja transparentnosti, predloženo rešenje sa objavljivanjem javnih poziva, odluka i obaveštenja na portalu Uprave za javne nabavke, kako je dodao, ima značajne pozitivne efekte i sa stanovišta načela ekonomičnosti postupka javne nabavke. Procenjuje se da, u Srbiji, naručioci potroše preko 190 miliona dinara godišnje samo za objavljivanje poziva u dnevnim novinama. To, ukazao je Jovanović, u znatnoj meri poskupljuje postupke nabavki i pogađa pre svega manje naručioce. Istovremeno je, prema rečima Jovanovića, ugroženo i načelo ekonomičnosti, koje podrazumeva da se postupak javne nabavke sprovede uz što manje troškove.

"U nizu evropskih zemalja uvedeni su specijalizovani portali za javne nabavke kako bi se obezbedila puna transparentnost postupaka uz najniže troškove. Pored toga, na portalima se objavljuju i planovi javnih nabavki naručilaca što je korisna informacija ponuđačima kako bi mogli da se na vreme pripreme. Postavljanjem specijalizovanog portala za javne nabavke pri Upravi za javne nabavke dobiće se jedinstvena besplatna 'oglasna tabla' za naručioce i ponuđače koja će sadržati i niz drugih važnih informacija za učesnike na tržištu javnih nabavki, kao što su informacije iz izveštaja koje će naručioci slati Upravi ili odluke Komisije za zaštitu prava", rekao je Jovanović.

Osposobiti službenike

U nameri da se obezbedi što veća ekonomičnost u planiranju i sprovođenju javnih nabavki predloženo je, kako je potvrdio državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić, da naručioci imaju službenike koji sprovode postupke nabavki.

"Kada službenici sprovođenje javnih nabavki vide više kao dodatni posao to, po pravilu, kako je rekao Jovanović, "vodi u nepotrebnu birokratiju i odsustvu svesti o mogućnostima koje daje sistem javnih nabavki za efikasno, ekonomično i uspešno postupanje s javnim finansijama".

"Praksa u evropskim zemaljama je pokazala da je potrebno posebnu pažnju posvetiti službenicima koji preko sistema javnih nabavki raspolažu skoro trećinom državnog budžeta, jer od njihovog postupanja presudno zavisi kakvi će rezultati u praksi biti ostvareni. U tom smislu Grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) dala je Srbiji kao prvu od 25 preporuka za 2007. godinu da se uvede profesionalizacija u javnim nabavkama, kao osnovni preduslov za unapređenje regularnosti postupaka. Ova preporuka, čije će ispunjenje, krajem 2007. godine, proveravati evaluacioni tim GRECO-a, trebalo bi da se operacionalizuje kroz odredbe novog Zakona o javnim nabavkama kojim će se urediti status službenika za javne nabavke i način njihovog sertifikovanja", ukazao je Jovanović.

Predviđena je promena i za postupak sa pogađanjem u kome naručilac, pozivajući se na objektivne razloge, namerava da zaključi ugovor sa tačno određenemi ponuđačem. U tom slučaju, naručilac bi ubuduće imao obavezu da objavi, pre zaključenja ugovora, svoju odluku o tome sa kim i iz kojih razloga namerava da zaključi ugovor sa pogađanjem.

"Time bi se dala šansa svim potencijalno zainteresovanim ponuđačima da, ukoliko su razlozi naručioca neopravdani, reaguju ulaganjam zahteva za zaštitu prava naručiocu. To bi imalo snažan preventivni efekat, s obzirom da bi naručilac unapred znao da će svoju odluku u postupku sa pogađanjem morati da stavi na uvid javnosti pre zaključenja ugovora, rizikujući da mu, ukoliko nije utemeljena, može biti osporena na efikasan način", ocenio je Jovanović i naveo da je takvo rešenje dalo dobre rezultate u Hrvatskoj.

Predloženo je i da naručioci izveštavaju Upravu o realizovanim javnim nabavkama kvartalno, a ne godišnje, kao što je sada.

"Time bi izveštavanje, umesto da prosto registruje dešavanja stara godinu i više dana, moglo da postane efikasan instrument za praćenje postupaka sprovedenih tokom prethodnog kvartala i značajan izvor informacija za organe nadležne za praćenje regularnosti postupaka javnih nabavki. Istovremeno, Uprava bi, na osnovu ovako dobijenih informacija mogla pravovremeno da obavesti institucije nadležne za proveru, pre svega Državnu revizorsku instituciju, o potencijalno sumnjivim postupcima", objasnio je Jovanović.

I dalje prednost za domaće ponuđače

U novom zakonu će ostati rešenje kojim se omogućuje da domaći ponuđači imaju prednost u odnosu na inostrane, ukoliko im je cena robe ili usluge do 20 odsto skuplja. Takav "nacionalni tretman", odnosno zaštita domaćih firmi, kako je objasnio Ilić, trebalo bi da ostane sve do dok se sa Evropskom unijom ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Domaće firme su, prema njegovim rečima, imale zahtev da ta zaštita bude i veća, odnosno da imaju prednost čak i kad im je ponuda za 50 odsto odsto skuplja od ponude inostrane firme.

Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić je izrazio sumnju u korist, pre svega za budžet Srbije, takvog rešenja.

"Glavni cilj propisa o javnim nabavkama nije, niti bi trebalo da bude, pomoć domaćoj privredi. Cilj je da se novac poreskih obveznika troši što racionalnije, odnosno da se dobije najveća vrednost za najmanje potrošenog novca", naveo je Nenadić za "Argus".

Izmene su predviđene i u zaštiti ponuđača, jer će Komisija za zaštitu prava biti nezavisno telo, koje će umesto Vlade birati Skupština, a na njene odluke će moći da se uloži žlaba, što sada nije omogućeno.