Naslovna
O nama
Aktivnosti
TS i mediji
Publikacije
Dokumenti
Bilten
Kontakt
Linkovi
 








 
Naslovna    arhiva    e-mail srpski | english

Korupcija i borba protiv korupcije u Srbiji 2007

 

Ponovo je došlo vreme za sumiranje rezultata. Kao i svake ranije godine možemo da se poredimo sa samima sobom i sa onima koji su nam slični po problemima tranzicije. Možemo da merimo šta smo uradili i da sagledamo šta smo mogli da učinimo a nismo. Kada je korupcija tema, znamo da je njeno prisustvo nije uvek lako uočiti a kamoli izmeriti, pa da se samim tim i procena uspešnosti borbe protiv korupcije u velikoj meri zasniva na procenama.

MATERIJAL:

 

 

Koliko ima korupcije i gde se ona najčešće javlja?

 

O stepenu prisustva korupcije može se suditi na osnovu zvaničnih statistika prijavljenih i rešenih slučajeva, na osnovu istraživanja koja utvrđuju utisak o korupciji građana ili pojedinih kategorija ispitanika i na osnovu ispitivanja koja imaju za cilj da utvrde koliko je bilo stvarnih slučajeva korupcije.

 

Sudeći prema zvaničnim statistikama i prema broju medijskih napisa o pokrenutim krivičnim postupcima ili o sumnjama na korupciju moglo bi se zaključiti da broj ovih slučajeva iz godine u godinu raste. Međutim, taj utisak je gotovo izvesno pogrešan. Ispravnije bi bilo zaključiti da više slučajeva korupcije izlazi na svetlost dana. U odnosu na Srbiju se svake godine sprovodi više istraživanja različitog tipa. Istraživanja koja mere percepciju pojedinih posebnih kategorija (investitori, analitičari rizika) i koja su sumirana u Indeksu percepcije korupcije, pokazuju lagani trend napretka naše zemlje, ali i činjenicu da se ona smatra i dalje visoko korumpiranom (sa skorom od 3,4 na skali od 0 do 10, gde se sa 10 označava društvo čisto od korupcije).

 

Sličan trend pokazuju i istraživanja koja imaju za cilj da utvrde lično iskustvo građana sa korupcijom. Broj građana koji su spremni da u anonimnim istraživanjima potvrde da su dali mito radi dobijanja određene usluge pokazuje trend opadanja. Međutim, sva je prilika da je broj onih koji podmićuju u stvarnosti daleko veći od broja onih koji su to spremni da priznaju, makar i anonimno. O tome se detaljnije govori u prezentaciji Globalnog barometra korupcije za 2007.

 

Najmanje se promena može primetiti kada je reč o percepciji domaćeg stanovništva u pogledu korupcije. Tu i dalje vlada uverenje da su javne službe ali i drugi delovi društva veoma korumpirani (čak i kada ispitanici nisu imali neposrednih iskustava sa korupcijom). Ta pitanja su takođe pokrivena Globalnim barometrom korupcije za 2007.

 

O stepenu rasprostranjenosti korupcije u pojedinim oblastima može se suditi i na osnovu prijava koje građani podnose državnim organima ili nevladinim organizacijama koje pružaju pomoć u borbi protiv korupcije. Zanimljivo je primetiti da na sličan trag navode podaci iz rada Antikorupcijskog savetovališta organizacije Transparentnost – Srbija i novouspostavljene institucije Zaštitnika građana (ombudsman). I u jednom i u drugom slučaju najčešći su pozivi i prijave u vezi sa radom pravosuđa. Razlog za to ne mora biti baš korupcija, već dugotrajnost sudskih procedura.

 

Najzad, ako se oslušne mišljenje građana, ali ne samo njih, zaključak neminovno vodi ka tome da je glavni uzročnik korupcije u političkoj sferi. Na to ukazuju i ispitanici koji političke stranke označavaju kao najkorumpiraniju od ponuđenih institucija, na to ukazuje i praksa delovanja koalicionih vlada („podela plena“ u javnim institucijama i javnim preduzećima), kao i odsustvo volje da se sprovedu propisi o finansiranju partija i izbornih kampanja.

Institucionalne i zakonske reforme

 

U toku poslednje godine nije učinjeno ništa u pravcu uspostavljanja centralnog tela za borbu protiv korupcije ili tela za praćenje sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije iz 2005 i Akcionog plana za njeno sprovođenje iz 2006.

 

U istom periodu počelo je formiranje dve potencijalno veoma važne institucije za borbu protiv korupcije – Državne revizorske institucije i Zaštitnika građana (ombudsmana). Treba međutim primetiti da nijedna od ovih institucija još uvek ne raspolaže ni minimumom uslova za efikasan rad (prostorije), te da službe ovih organa još nisu popunjene.

 

U leto 2007 Ministarstvo finansija je u saradnji sa Upravom za javne nabavke i Komisijom za zaštitu prava pokrenulo postupak donošenja novog Zakona o javnim nabavkama. Javna rasprava je još uvek u toku. Zakon bi trebalo da omogući formiranje Komisije za zaštitu prava kao nezavisnog državnog organa. Nedavno je javnost burno reagovala na mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo na aktuelnu radnu verziju teksta zakona, budući da je to mišljenje išlo u pravcu gubitka postojećeg nivoa samostalnosti Uprave i Komisije.

 

U pogledu represivne uloge države u borbi protiv korupcije, učinjen je korak unazad, koji je možda bio i iznuđen nedostatkom kapaciteta i vremena, time što je odložena primena novog Zakonika o krivičnom postupku koji sadrži i efikasnije mere za otkrivanje krivičnih dela korupcije. Više puta je najavljivano formiranje specijalnih tužilačkih jedinica koje bi se bavile slučajevima korupcije, kao i organa koji bi se starao o zaplenjenoj imovini optuženih lica.

 

U reformi javne uprave i reformi pravosuđa takođe je došlo do pomeranja rokova. Još uvek se zato ne osećaju pozitivni efekti tih reformi, što posebno važi za javnu upravu, gde je produžena praksa postavljenja po netransparentnim kriterijumima.

 

Sprovođenje antikorupcijskih propisa

 

U Srbiji je nastavljeno sa sprovođenjem pojedinih ranije usvojenih antikorupcijskih propisa koji su od ranije na snazi. Policijske jedinice i tužioci su sproveli nekoliko uspešnih akcija u kojima su otkrivene kriminalne grupe koje su se između ostalog služile i korupcijom. U oblasti kontrole poštovanja poreskih propisa nije se osetio veći napredak, koji je najavljen krajem prošle godine kroz primenu metode unakrsnog ispitivanja.

 

U oblasti javnih nabavki dolazi do velikih problema, naročito u fazama koje ne pokriva aktuelni zakon iz te oblasti (planiranje nabavki i izvršenje ugovora). Takođe, dolazi i do negativnih trendova po pitanju konkurencije i ušteda za zaključene ugovore. Delimično se ti problemi mogu pripisati nespremnosti da se ojačaju kapaciteti za sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, kako kod naručilaca, tako i kapaciteti Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava.

 

Zakon o slobodnom pristupu informacijama se sve bolje primenjuje i pored ogromnih problema sa kojima se suočavaju i tražioci informacija i Poverenik za informacije od javnog značaja. Nijedan od problema koje je Poverenik identifikovao u izveštaju za prošlu godinu još uvek nije rešen, što dovoljno rečito govori o svojevrsnoj opstrukciji u primeni ovog važnog propisa. Odbor za rešavanje o sukobu interesa doneo je nekoliko pravnih stavova i odluka koje su dobile veliku pažnju u javnosti i na koje su reagovali i funkcioneri na koje su se preporuke odnosile. Odbor je dobio adekvatne prostorije za rad.

U oblasti finansiranja političkih stranaka, nakon pozitivnog pomaka, usvajanja novog obrasca za izveštavanje o prihodima i rashodima u izbornoj kampanji na predlog organizacije Transparentnost – Srbija, krajem 2006, početkom ove godine došlo je do novog razočaranja. Republička izborna komisija nije bila voljna da sprovede adekvatnu kontrolu potpunosti i tačnosti izveštaja o finansiranju kampanje, usled čega ni očigledna kršenja zakona nisu sankcionisana. Nakon što je organizacija Transparentnost – Srbija uočila neslaganja u iznosu koji je dodeljen političkim strankama iz budžeta za 2006, sa iznosom koji je trebalo dodeliti za tu namenu, pokrenuta je diskusija u javnosti i na Odboru za finansije, a Ministarstvo finansija i Vlada su pripremili predlog da se to pitanje reši, koji čeka na verifikaciju Narodne skupštine.

 

Međunarodne obaveze

Srbija je tokom proteklih godinu dana ratifikovala Građanskopravnu konvenciju Saveta Evrope protiv korupcije. Na žalost, nije još uvek izvršeno usklađivanje pravnog sistema sa odredbama ranije ratifikovane Konvencije UN protiv korupcije i Krivičnopravne konvencije protiv korupcije Saveta Evrope.

Srbija je dobila preporuke GRECO sredinom 2006, ali mnoge od tih preporuka, o čijem izvršenju treba poslati izveštaj do kraja ove godine još uvek nisu ispunjene, a na ostvarenju nekih preporuka se još uvek ništa ne radi.

Pitanje korupcije je ponovo bilo veoma značajno tretirano i u izveštaju o napretku u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji.

MATERIJAL:

 
Ovaj sajt je vlasništvo organizacije Transparentnost - Srbija. Informacije sa ovog sajta se mogu koristiti u komercijalne svrhe samo uz odobrenje vlasnika sajta, a u druge svrhe samo uz primereno navođenje izvora informacije.
© Copyright Transparency Serbia