Projekat: Savetodavna pomoć ponudjačima

Projekat ''Savetodavna pomoć ponudjačima'' nastao je na osnovu iskustava Transparentnosti Srbija u pravnoj pomoći, koju u oblasti borbe protiv korupcije pruža gradjanima od 2006. godine ( Antikorupcisko savetovalište - ALAC ). Iako prvenstveno okrenut gradjanima, primetan broj zahteva za pomoć se odnosio na problematiku javnih nabavki. Tražioci pomoći su prvenstveno bila mala preduzeća i privatni preduzetnici koji se sa javnim nabavkama susreću prvi put. Ova kategorija učesnika u postupcima javnih nabavki nije imala mogućnost da savet ili pomoć potraži kod retkih specijalizovanih agencija ili advokatskih kancelarija, čije angažovanje bi ponudjača izložilo neprihvatljivim materijalnim troškovima. Većina ovih zahteva ticla se nedoumicama u postupku zaštite prava. Potrebu za formiranjem savetovališta potvrdili su posredno i izveštaji Komisije za zaštitu prava ponudjača, iz kojih se vidi da je značajan procenat, preko 40%, zaheva za zaštitu prava u toku 2006 i 2007 godine odbačen ili odbijen . Kako se Transparentnost - Srbija bavila javnim nabavkama od trenutka donošenja zakona, ovi zahtevi su našli odgovor i ukazali na potrebu formiranja posebnog projekta koji bi za cilj imao pomoć ponudjačima u zaštiti prava kako pred naručiocima, tako i pred Komisijom za zaštitu prava. Tako je osmišljen projekat ''Savetodavna pomoć ponudjačima'' . U okviru projektnog predloga definisani su sledeći ciljevi:

•  Pomoć ponudjačima pri sastavljanju zahteva za zaštitu prava;

•  Umanjenje neregularnosti kod postupaka javnih nabavki;

•  Smanjenje rizika za ponudjače u postupcima zaštite–kroz pomoć pri formulisanju zahteva, kako zahtevi ne bi bili odbijeni iz proceduralnih razloga;

•  Pomoć Komisiji kroz smanjenje broja neosnovanih zahteva;

•  Povećanje poverenja u procedure i institucije;

Sa samim početkom projekta pojavljuju se i brojne druge dileme. Osim preduzetnika i malih i srednjih preduzeća, pomoć prilikom raspisivanja tendera traži i jedan broj naručilaca. Glavni predmeti njihovog interesovanja su bili vezani za pripremu konkursne dokumentacije i formiranje uslova i kriterijuma, mogućnostima za postupak sa pogadjanjem i podelu nabavki po partijama. S obzirom na različitu problematiku i neophodan fond znanja i iskustva, a kako ova kategorija učesnika u tenderskim procedurama nije obuhvaćena projektnim zadatkom, ovim zahtevima se tek delimično moglo izaći u susret, dok je najveći broj upućivan na Upravu za javne nabavke, kako bi dobio adekvatan odgovor.

Drugu grupu tražilaca pomoći činili su gradjani koji su ispoljavali sumnju u postupak javne nabavke, najčešće na lokalnom nivou . Bez osnovnih znanja o postupcima javnih nabavki i najčešće uz krajnje paušalna zapažanja, ova grupa tražilaca pomoći upučivana je na drugi projekat Transparentnosti - Srbija, gore pomenuto Antikorupcijsko savetovalište, gde bi dobijali potrebna uputstva za praćenje javnih nabavki ili pripremani zahtevi za slobodan pristup informacijama, kako bi dobili dokumente vezane za nabavku čije sprovodjenje prate.

Treća grupa tražilaca pomoći činili su ljudi iz institucija koje sprovode nabavke, a koji u postupke nabavki nisu direktno uključeni. Primećujući neispravnosti ili ispoljavajući sumnju u ispravnost tendera, katkad ispoljavajući direktnu sumnju u korupciju, zaposleni u institucijama nisu bili u situaciji da reaguju kao učesnici u postupcima nabavki, kako zbog nedostatka pravnog legitimiteta, tako i zbog najčešće proteklih rokova (radilo se o nabavkama koje su već sprovedene). Osim primedbi na sam postupak nabavki, ovde je bilo reči i o postupku realizacije ugovora, neispunjenju rokova za isporuku dobara ili izvršenje radova kao i odsustvo naplate sredstava obezbedjenja (menica, garancija i sl.). U tim slučajevima korisnici su upućivani na druge organe odgovorne za potrošnju budžetskih sredstava, npr. budžetsku inspekciju i sl.

Kroz kontakte ostvarene u toku realizacije projekta primetno je bilo da pojedinci koji se obraćaju timu Transparentnosti - Srbija za pravnu pomoć, u jednom broju slučajeva, nisu želeli da otkriju identitet ni predstavnicima projektnog tima. Kao obrazloženje za ovakav postupak uglavnom se pominjao strah od potencijalnih represalija od strane institucije ili pojedinaca odgovornih za raspisivanje nabavki, bojazan od stavljanja na potencijalnu crnu listu , ili stah od diskriminacije na radnom mestu.

Materijal:

• BAS prezentacija.ppt
• zastita prava ponudjaca i zastita javnog interesa.doc
• Projekat BAS.doc

Pregled rešenih predmeta, Komisija za zaštitu prava http://www.komisija.ujn.sr.gov.yu/cms/item/home/sr.html