Međunarodni projekat Ispitivanje transparentnosti bud žeta, u kojem je učestvovala i Transparentnost Srbija, ima dva široko rasprostranjena cilja. Prvi je namenjen da pomogne istraživačima iz nevladinih organizacija da pravilno razumeju i primene odabrane međunarodne primere dobre prakse na situaciju u njihovim zemljama. Drugi, upitnik je namenjen povezivanju istraživačkih napora civilnog društva na temu transparentnosti budžeta velikog broja zemalja, sa namerom da utiče na individualne napore u svakoj od tih zemalja u cilju pobuđivanja međunarodnog interesovanja za značaj ove teme.

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

Ovaj projekat Transparentnosti Srbija bavi se potrebom za poboljšanjem primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, poboljšanjem kvaliteta rada Narodne Skupštine, podizanjem nivoa svesti građana o radu narodnih predstavnika i o primeni mera iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Ovaj projekat predstavlja podršku Savetima za praćenje primene Etičkog kodeksa kao deo programa Westminsterske fondacije za demokratiju u Srbiji da prate primenu Etičkog kodeksa lokalnih funkcionera

Kampanja za usvajanje Zakona o klasifikaciji podataka i izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Grupa nevladinih organizacija pokrenula je inicijativu za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predloženim izmenama se, pored ostalog, planira uvođenje zaštite za "duvače u pištaljku" - osobe koje ukažu na nepravilnosti i korupciju u svojim organizacijama i institucijama, kažnjavanje odgovornih umesto ovlašćenih lica, kao i preciziranje pojedinih odredbi koje su u protekle tri godine proizvoljno tumačene

U okviru ovog projekta, na kojem Transparentnost – Srbija sarađuje as Centrom za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda I grupom nevladinih organizacija iz unutrašnjosti, ispituje se pitanje finansiranja nevladinih organizacija iz budžeta Srbije, I utvrđuje se šta se sve podvodi pod budžetsku klasifikaciju „481 – dotacije nevladinim organizacijama“ po kojoj je projekat I dobio ime

Zaštita prava ponuđača jeste jedan od najvažnijih oslonaca regularnosti javnih nabavki. Sistem zaštite prava u Srbiji uređen je Zakonom o javnim nabavkama i koncipiran je kao dvostepen. To znači da se, u prvom stepenu, ponuđač žali naručiocu, pa ukoliko naručilac odbije njegov zahtev, ponuđač upućuje žalbu Komisiji za zaštitu prava, kao drugostepenom organu koji može da odluči da se postupak u celini ili delimično poništi ili pak da odbaci žalbu ponuđača. Odluka Komisije je konačna i protiv nje se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor.

Na korupciju u oblasti raspolaganja javnim sredstvima javnih ugovora odlaze ogromne sume novca neopohodnog za funkcionisanje javnih službi. Ovo se najvećim delom dešava zbog č injenice da na nabavke javnih dobara, radova i usluga odlazi oko 16 % ukupnog b ruto doma ćeg proizvoda (procena za Srbiju). Upravo ovi veliki novčani iznosi predstavljaju isku š enje i nude široke mogućnosti za korupciju u javnom sektoru. U Srbiji, obim javnih nabavki je čak i veći nego u drugim zemljama usled velikog broja neprivatizovanih preduzeća. Istovremeno , potencijalni rizik od korupcije je veći usled jakog uticaja političkih partija na rad javnih preduzeća i duboko ukorenjenu praksu i mehanizme za izigravanje zakona. Na globalnom planu, šteta do koje dolazi usled korupcije procenjuje se na između 10 i 25% od ugovorne vrednosti, dok nijedan pouzdan podatak tog tipa ne postoji za Srbiju.

Jedan od razloga zbog kojeg borba protiv korupcije ne daje za sada pune rezultate jeste činjenica da mnogi građani koji se sa ovom pojavom suočavaju ne poznaju u dovoljnoj meri pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u takvim slučajevima, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju.